Politika: Nacionalni savet posvađao albanske stranke

Da li će Albanci uspeti da do 9. marta, kada ističe rok za upis u poseban birački spisak, na spisak upišu dovoljan broj sunarodnika za održavanje neposrednih izbore za nacionalni savet, zavisiće od rešenja sve otvorenijeg sukoba između dve najveće albanske stranke sa juga Srbije. Po svemu sudeći, u međusobne nesporazume između Partije za demokratsko delovanje Rize Halimija i Demokratske partije Albanaca Ragmija Mustafe moraće da se umeša i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Jer, kako tvrde u PDD-u opštinska uprava u Preševu (u kojoj većinu čine predstavnici PDA i Demokratske unije doline Skendera Destanija) sprečava građane da se upišu u poseban birački spisak, na kome bi, da bi bili organizovani direktni izbori, moralo da se nađe oko 24. 500 imena.

„Opštinska vlast u Preševu upisala je u poseban birački spisak oko 1.800 ljudi, a mi smo prikupili oko devet hiljada zahteva. Ostale jednostavno odbijaju da upišu, zbog čega ćemo tražiti da to učini Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, pošto lokalne samouprave inače upis obavljaju kao povereni posao. Pa ako to ne mogu da urade, može onaj ko im je posao poverio”, kaže Šaip Kamberi, predsednik opštine Bujanovac i zamenik predsednika Partije za demokratsko delovanje.

Predsednik Skupštine opštine Preševo Skender Destani tvrdi međutim, da oni neće prihvatiti eventualnu odluku ministarstva o upisu. On kategorično demantuje tvrde da opština Preševo opstruira upis. „Gde im je tih devet hiljada potpisa. Ne vodi se evidencija u strankama, nego u opštinama? A mi u Preševu radimo strogo po zakonu koji kaže – birač mora ili lično da dođe u opštinu da se prijavi ili da to učini poštom. Ne prihvatamo prijave preko trećeg lica, što PDD radi”, kaže Destani.

Albanci u Srbiji su inače jedina veća nacionalna zajednica koja do sada nije imala svoj nacionalni savet, a druga po veličini stranka Albanaca sa juga Srbije Demokratska partija Albanaca smatra da savet ne treba formirati. Ragmi Mustafa tvrdi da poseban birački spisak ne može biti relevantan jer će na njega biti upisana samo oko trećina Albanaca, budući da je većina stanovnika tog kraja na privremenom radu u inostranstvu. Taj stav ostao je nepromenjen uprkos višemesečnom angažovanju predstavnika OEBS-a, Ju-es-eida, britanske i američke ambasade koji su Albancima govorili o značaju formiranja nacionalnog saveta. On je i protiv toga da nacionalni savet odlučuje o nacionalnim simbolima Albanaca.

Na drugoj strani je PDD, koji podržavaju i dve manje stranke, a koji se zalaže za formiranje saveta i to kroz neposredne izbore. Kamberi objašnjava da tako izabran savet ima mnogo veći legitimitet u razgovorima sa državom i mogao bi mnogo da pomogne u rešavanju ozbiljnih problema Albanaca kad je reč obrazovanju na maternjem jeziku, priznavanju diploma sa Kosova, kao i o upotrebi nacionalnih simbola, što je „posebno neuralgična tačka na jugu Srbije”.

Između ova dva suprotstavljena stava je stranka Skendera Destanija koji se zalaže za elektorske izbore za nacionalni savet, smatrajući da će to doprineti većem jedinstvu Albanaca. Elektorski izbori, po njemu, omogućavaju da u nacionalnom savetu budu zastupljene različite opcije, dok bi savet izabran na neposrednim izborima bio „partijski savet”.

„Mi smo predložili da stranke mesta u savetu dobiju proporcionalno broju glasova koje dobiju na tim neposrednim izborima. A ako se zna da PDD ima u skupštinama opština Bujanovac, Preševo i Medveđa 38 od ukupno 66 odbornika, jasno je zašto se plaše neposrednih izbora. Ali ja ne vidim na kakvim bi izborima mogli da nas pobede”, ističe Šaip Kamberi.

Poznavaoci prilika u Bujanovcu i Preševu kažu da je Mustafino protivljenje formiranju nacionalnog saveta zapravo posledica straha da bi nacionalni savet u kome bi većinu imala Halimijeva stranka mogao imati značajan uticaj na obrazovanje i informisanje koje su sada pod ingerencijom lokalne samouprave Preševa. Drugi, nasuprot tome tvrde da Halimi pokušava da preko nacionalnog saveta kontroliše situaciju u Preševu u kome je u opoziciji. I jedni i drugi saglasni su u oceni da građani nisu preterano ni zainteresovani za izbore, ni upoznati sa time zbog čega su oni za njih važni.

(autor: G. Novaković)

(Politika)